|
http://www.zlatnodoba.com/2009/03/07/vsevold-guljevic-1903/
Всеволд Гуљевич
- сликар
руског порекла За разлику од оних руских уметника
емиграната који су у другој половини тридесетих година ударили темеље
стрипа у Србији и Југославији, а чији је рад вреднован
протеклих година, име сликара Всеволда Гуљевича* неоправдано је остало у сенци
све до данашњих дана. Можда је један
од разлога и то што се он у овој области огласио нешто касније и што је његово
бављење стрипом трајало само десет месеци. Више светла на дело овог свестраног уметника бацила је 1996. године изложба Љубице Дабић “Руски уметници емигранти у Војном музеју”, која је наредне,
1997, гостовала и у галерији
САНУ. Том приликом представљен је
Гуљевичев сликарски рад, настао концем тридесетих година. Поред четири сачувана портрета Вожда Карађорђа, Милоша Обреновића, Краља Петра И и Краља Александра И, изложена је и колекција од шездесет акварела, на којима је приказан историјат униформи од доласка Југословена на Балкан
до данашњих дана. На основу историјске
грађе, литературе и фресака светих ратника, Всеволд Гуљевич је реконструисао изглед, опрему и наоружање ратника одређених епоха. Са великим смислом за детаље
приказао је официре и војнике XИX века,
представивши се као велики познавалац
униформи и оружја. Всеволд Гуљевич
припада оној генерацији руских
емиграната који су стицали образовање у новој средини. Аутори изложбе су утврдили да је завршио Кримски кадетски корпус у Стрнишчу код Птуја, 1929. године, а потом се уписао
у Николајевску војну академију у банатској
Белој Цркви. Међутим, место, датум рођења и остали
биографски подаци, као што је
нпр. информација о томе
где је учио сликарство, остали су непознати. Накнадним истраживањем,
открили смо да је Всеволд Гуљевич
рођен 23. децембра 1903. године у Варшави.
Био је ожењен Наталијом (презиме непознато) са којом
је имао сина Владимира. За време окупације,
неко време се бавио илустрацијом и стрипом. У пронедићевском Малом
забавнику Драгољуба Прљинчевића, који је излазио од 1. децембра 1944, Гуљевич је уз Кузњецова био најзаступљенији аутор. Креирао је четири стрипа:
Мач судбине, Нибелунзи, Грозни Џек и Брегови у пламену. Сви су рађени у реалистичком маниру и сви плене како изванредним цртачким решењима тако и аутентичношћу костима, оружја и униформе. То се посебно
огледа у његовом најамбициознијем пројекту
Мач судбине чија је радња
смештена у немањићку Србију крајем друге деценије четрнаестог века. У двадесет седам наставака овог, нажалост недовршеног стрипа, Гуљевич мајсторском руком црта причу о младом
Милошу Бранковићу, који након очеве
смрти напушта родитељски замак и одлази у свет у потрагу за срећом. Са истом озбиљношћу обрадио је класичну германску
легенду о Зигфриду и Кримхилди
под насловом Нибелунзи, као и стрипове Брегови у пламену и Грозни Џек, од којих ће
само овај последњи успети да приведе крају. Поред поменутих стрипова, Гуљевич се у Малом забавнику јавља и као илустратор појединих текстова. Последњи, 27. број
Малог забавника изашао је 24. септембра 1944. године. Донео је наставке чак три његова стрипа. Месец дана касније окупатор
је протеран, а ослободиоци су ушли у Београд. Всеволду Гуљевичу
се од тада губи сваки траг. Здравко Зупан Примечание: * Гулевич Всеволод Константинович 23.12.1903-11.03.1964 художник, график
Родился в Варшаве, где проходил службу его отец
Гулевич Константин Николаевич – офицер
63-го пехотнго Углицкого
полка. Во время гражданской войны в России – находился в Вооруженных силах
Юга России. В ноябре 1920 в составе кадетского корпуса эвакуировался из Ялты
(по др. информации 25.01.1920 из Одессы) в Королевство СХС (Сербско-Хорватско-Словенское). В 1922 окончил Крымский
кадетский корпус в Стрниште, близ
г. Птуй (Словения). Поступил в русское Николаевское
кавалерийское училище в г. Бела-Црква,
но не закончил его. Корнет 12 гусарского полка. С середины 1930-х жил в Белграде. По заказу
белградского Военного музея исполнил 60 акварелей, иллюстрирующих историю
сербской военной формы и вооружения со времен прихода сербов на Балканы,
картины маслом "Битва на Косово" и "Портрет Милоша Обилича" (не
сохранились). В музее хранятся его живописные портреты: "Милош Обренович" (1939),
"Король Александр I в чине подполковника в 1912 г.", "Король
Петр I в 1912 г." (1940) и "Вождь Карагеоргий"
(1940). Оформил и расписал акварелью "Книгу дарителей" Военного
музея. Написал для Галереи портретов Министерства армии и флота портрет генерала
Милана Недича (не сохранился). Во время немецкой оккупации Белграда
иллюстрировал книги и рисовал комиксы. Публиковал в журнале "Мали
забавник" комиксы реалистического жанра: "Меч судьбы"
(1943-44), "Нибелунги" (1943-44),
"Холмы в пламени" (1944) и "Суровый Джек" (1944;
единственный, который успел завершить). Перед освобождением Белграда (октябрь
1944) покинул Югославию. Умер 9 (11) марта 1964 в Нью-Йорке. Его родные
братья: Николай (подполковник Дроздовской
артиллерийской бригады, служил в Русском Корпусе, 1897-1962.02.22 в Нью-Йорке
или Патерсоне, США), Сергей (1893.02.23 -
1975.08.10 в Патерсоне, полковник Дроздовской артиллерийской бригады, служил в Русском
Корпусе) и Александр (17.11.1901 Талин (Манжурия)-
20.11.1968 Патерсон (США), корнет, служил в Русском
корпусе). Жена: Наталья Георгиевна (ур.
Елчанинова) (1912-1996); сын Владимир. Внучка Всеволода живет в США.
Источник
информации: Лейкинд О.Л., Махров К.В., Северюхин
Д.Я. Художники русского зарубежья. 1917–1939. Биографический словарь. СПб,
1999. С. 249. Руски уметници емигранти
у Воjном музеjу: Каталог изложбе. Београд, 1996. С. 30-51.
Автор снимка: Ирина Шевченко (фрагмент
надгробного креста на кладбище Ново-Дивеево, Нануэт, штат Нью-Йорк (США) Константин Николаевич Гулевич1
Сергей Александр Всеволод Николай Гулевич Гулевич Гулевич Гулевич
Владимир Владимир Гулевич Гулевич Примечания
к таблице: Гулевич
Константин Николаевич В службе
с 1885 года. По окончании Виленского пехотного
юнкерского училища произведен в Подпоручики. Произведен в Поручики, Штабс-Капитаны и Капитаны. Младший
офицер 6 роты Охранной Стражи Китайской Восточной железной дороги (КВЖД) на 1
мая 1900 года. Командир 35-й роты 4-го резервного отряда Отдельного корпуса
пограничной стражи (Заамурский Округ) – место дислокации г. Тѣлинъ. В 63 пех. Углицком полку (место дислокации г. Соколка Гродненской губ.) в составе
16-й пехотной дивизии (6-й Арм. Корпус, Варшавский ВО) на 1 сентября 1908 года в чине Капитана,
командира 7-й роты (также на 1 января 1909 года). Упомянут в чине капитана
63-го пехотного Углицкого полка в Памятной книге
Гродненской губернии 1910 г. (Сокольский уезд,
часть 2). К 18
июля 1914 года Командующий 1-м батальоном (27 августа 1914 года), временно Командуюший полком 2 января – 5 февраля 1915 года
(заменял командующего – полковника Багдасарова) По иным
данным: С 1873 года (?) - капитан 63 пех. Углицкого полка [Общ.сп.офиц. на 1909] Источники:
|
